O Dositeju Obradoviću

Dimitrije Obradović (svetovno ime Dositej) rođen je u Čakovu, 1739. ili 1742. godine, a umro u Beogradu, 28. marta 1811. godine. Bio je srpski prosvetitelj i reformator revolucionarnog perioda nacionalnog buđenja i preporoda. Rođen je u rumunskom delu Banata tadašnje Austrije. Školovao se za kaluđera, ali je napustio taj poziv i krenuo na putovanja po celoj Evropi, gde je primio ideje evropskog prosvetiteljstva i racionalizma. Dositej je učio celog svog života. On nije samo putovao, nego je učio i jezike, slušao predavanja, upoznavao se sa novim političkim, socijalnim, filozofskim i padagoškim idejama. Bio je prvi ministar prosvete i začetnik Velike škole u Beogradu, preteče današnjeg Univerziteta. Ponesen takvim idejama, radio je na prosvećivanju svog naroda, prevodio je razna dela među kojima su najpoznatije Ezopove basne, a potom je i sam stvarao književna dela, prvenstveno programskog tipa, među kojima je najpoznatije „Život i priključenija”. Pored toga poznat je i po sledećim književnim ostvarenjima: „Pismo ljubeznom Haralampiju, Sovjeti zdravago razuma, Basne”, kao i mnogim drugim. Dositej je bio prvi učitelj prosvete u Sovjetu i tvorac svečane pesme „Vostani Serbije”. Njegovi ostaci počivaju u Beogradu.

MUDRE MISLI DOSITEJA OBRADOVIĆA

„Zdravi razum i pronicljivo rasuđivanje blagorodan je i prekrasan dar Božiji, o kojem smo dužni dok smo god živi da se staramo i dovodimo ga do savršenstva , i bez njega ne treba ni što misliti, niti tvoriti.”

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce.”

„Nema gorih ljudi od onih koji se protive prosvećenju i obrazovanju naroda. Takvi, da mogu, i sunce bi ugasili.”

„Ništavni su oni ljudi koji učiteljev rad za sitno smatraju.”

„Kad bi ljudi uvek isti ostajali, nikad nijedan narod ne bi se poboljšao ni prosvetlio.”

PRIJAVA

POPUNI UPITNIK I OSTVARI PRAVO NA UPIS U SREDNJU ŠKOLU „DOSITEJ”