O Dositeju Obradoviću

Dimitrije Obradović (svetovno ime Dositej) rođen je u Čakovu, 1739. ili 1742. godine, a umro u Beogradu, 28. marta 1811. godine. Bio je srpski prosvetitelj i reformator revolucionarnog perioda nacionalnog buđenja i preporoda. Rođen je u rumunskom delu Banata tadašnje Austrije. Školovao se za kaluđera, ali je napustio taj poziv i krenuo na putovanja po celoj Evropi, gde je primio ideje evropskog prosvetiteljstva i racionalizma. Dositej je učio celog svog života. On nije samo putovao, nego je učio i jezike, slušao predavanja, upoznavao se sa novim političkim, socijalnim, filozofskim i padagoškim idejama. Bio je prvi ministar prosvete i začetnik Velike škole u Beogradu, preteče današnjeg Univerziteta. Ponesen takvim idejama, radio je na prosvećivanju svog naroda, prevodio je razna dela među kojima su najpoznatije Ezopove basne, a potom je i sam stvarao književna dela, prvenstveno programskog tipa, među kojima je najpoznatije „Život i priključenija”. Pored toga poznat je i po sledećim književnim ostvarenjima: „Pismo ljubeznom Haralampiju, Sovjeti zdravago razuma, Basne”, kao i mnogim drugim. Dositej je bio prvi učitelj prosvete u Sovjetu i tvorac svečane pesme „Vostani Serbije”. Njegovi ostaci počivaju u Beogradu.

MUDRE MISLI DOSITEJA OBRADOVIĆA

„Zdravi razum i pronicljivo rasuđivanje blagorodan je i prekrasan dar Božiji, o kojem smo dužni dok smo god živi da se staramo i dovodimo ga do savršenstva , i bez njega ne treba ni što misliti, niti tvoriti.”

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce.”

„Nema gorih ljudi od onih koji se protive prosvećenju i obrazovanju naroda. Takvi, da mogu, i sunce bi ugasili.”

„Ništavni su oni ljudi koji učiteljev rad za sitno smatraju.”

„Kad bi ljudi uvek isti ostajali, nikad nijedan narod ne bi se poboljšao ni prosvetlio.”